Međunarodna konvencija o sprječavanju svih oblika rasne diskriminacije
Usvojena i spremna za potpisivanje i ratifikaciju od strane Generalne Skupštine rezolucijom 2106 A (XX) od 21. Decembra 1965.
Stupanje na snagu : 4. Januar 1969. u skladu sa članom 19
Prevod : Beogradski centar za ljudska prava
Države članice ove Konvencije, Smatrajući da se Povelja Ujedinjenih nacija zasniva na principima dostojanstva I jednakosti svih ljudi I da su se sve drzave clanice obavezale da djeluju, zajedno I posebno, u saradnji sa Organizacijom, radi postizanja jednog od ciljeva Ujedinjenih nacija, tj, da razvijaju I podsticu opste I stvarno postovanje prava covjeka I osnovnih sloboda za sve , bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru, smatrajući da Univerzalna deklaracija o pravima covjeka proklamuje da se svi ljudi radjaju slobodni I jednaki po dostojanstvu I pravima I da se svako moze koristiti svim pravima I svim slobodama navedenim u njoj, bez ikakve razlike, narocito s obzirom na rasu, boju ili nacionalno porijeklo.
Smatrajuci da su svi ljudi jednaki pred zakonom I da imaju pravo na podjednaku zakonsku zastitu od svake diskriminacije I svakog potsticanja na diskriminaciju,smatrajuci da su Ujedinjene nacije osudile kolonijalizam I svako vrsenje segregacije I diskriminacije koje ga prate , u bilo kom obliku I na bilo kom mjestu da postoje, I da je Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama I narodima od 14.decembra 1960.godine (rezolucija 1514 ( XV )Generalne Skupstine ) potvrdila I svecano proklamovala potrebu brzog I bezuslovnog okoncanja, smatrajuci da Deklaracija Ujedinjenih Nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije od 20.novembra 1963.godine ( rezolucija 1904 ( XVIII) Generalne skupstine) svecano potvrdjuje potrebu brzog ukidanja svih oblika I svih pojava rasne diskriminacije u svim dijelovima sveta I obezbjedjenja razumijevanja I postovanja dostojanstva ljudske licnosti, ubjedjene da je svaka doktrina o superiornosti zasnovanoj na razlici izmedju rasa naucno lazna, za osudu sa moralne tacke gledista I socijalno nepravedna I opasna I da nista ne bi moglo opravdati , ma gde to bilo , rasnu diskriminaciju, ni teoretski ni prakticno, ponovno potvrdjivanje da diskriminacija medju ljudima po osnovu rase , boje ili etnickog porekla predstavlja smetnju prijateljskim I miroljubivim odnosima medju narodima , kao I skaldnu koegzistenciju gradjana iste drzave, ubjedjene da postojanje rasnih prepreka nesaglasivo sa idealima svakog ljudskog drustva ,
zabrinute pojavama rasne diskriminacije koje jos postoje u nekim krajevima sveta, kao I politikom vlada koje se zasnivaju na rasnoj superiornosti ili mrznji, kao sto su politika aparthejda, segregacije ili odvajanja,rijesene da preduzmu sve potrebne mjere radi brzog ukidanja svih oblika I svih pojava rasne diskriminacije I da sprijece I da se bore protiv rasistickih doktrina I prakse kako bi pomogle razumijevanje medju rasama I izgradile medjunarodnu zajednicu oslobodjenu svih oblika rasne segregacije i diskriminacije,imajuci u vidu Konvenciju o diskriminaciji u oblasti zaposljavanja I zanimanja koju je Medjunarodna organizacija rada usvojila 1958.godine I Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvjete koju je usvojila Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvjetu, nauku I kulturu 1960 godine, u zelji da sprovedu u zivot principe navedene u Deklaraciji Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije I da obezbjede sto je moguce brze usvajanje prakticnih mjera u tom cilju, dogovorile su se o slijedecem:
PRVI DIO
član 1.
1. U ovoj konvenciji izraz “rasna diskriminacija”odnosi se na svako razlikovanje, iskljucivanje, ogranicavanje Ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji ,precima,nacionalnom ili etnickom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat da naruse i8li kompromituju priznavanje, uzivanje ili vrsenje , pod jednakim uslovima ,prava coveka I osnovnih sloboda u politickoj, ekonomskoj, socijalnoj I kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog zivota.
2. Ova Konvencija ne primenjuje se na razlikovanja, iskljucenja, ogranicavanja ili davanja prvenstva koje sprovodi drzava clanica Konvencije kad su u pitanju njeni drzavljani ili lica koja nisu njeni drzavljani.
3. Nijedna odredba ove Konvencije ne moze se tumaciti kao da na bilo koji nacin narusava zakonske odredbe drzava clanica Konvencije u pogledu narodnosti, drzavljanstva ili prijema u drzavljanstvo, pod uslovom da ove odredbe ne prave razlike u odnosu na neku posebnu narodnost.
4. Posebne mere, donete jedino radi obezbedjivanja odgovarajuceg napretka izvesnih rasnih ili etnickih grupa ili lica kojima je neophodnazastita koja moze da bude potrebna radi garantovanja, uzivanja I ostvarivanja prava coveka I osnovnih sloboda pod jednakim uslovima, ne smatraju se kao mere rasne diskriminacije, pod uslovom da nemaju rezultat odrzanje razlicitih prava za razne rasne grupe I da se ne odrzavaju na snazi kad se postignu ciljevi zbog kojih su ove mere bile preduzete.
član 2.
Drzave clanice osudjuju rasnu diskriminaciju I obavezuju se da svim odgovarajucim sredstvima I bez odlaganja sprovode politiku koja tezi da ukine svaki oblik rasne diskriminacije I da pomazu razumevanje izmedju svih rasa I u tom cilju:
a) svaka drzava clanica obavezuje se da ne pocini nikakavo delo rasne diskriminacije ili ne vrsi rasnu diskriminaciju protiv lica, grupa lica ili ustanova, kao I da postupa tako da se sve javne vlasti I javne nacionalne I lokalne ustanove pridrzavaju obaveze
b) svaka drzava clanica se obavezuje da ne podstice, brani ili podrzava rasnu diskriminaciju koju sprovodi bilo koje lice ili organizacija;
c) svaka drzava clanica treba da preduzme efikasne mere radi ponovnog razmatranja acionalne I lokalne vladine politike I izmene, ukidanja ili ponistenja svakog zakona I svakog propisa koji imja za cilj da zavede rasnu diskriminaciju koju sprovode lica, grupe lica ili organizacije, kao I da je okonca;
d) svaka drzava clanica obavezuje se da pomaze, u datom slucaju, viserasne I integristicke organizacije I pokrete I druga sredstva radi ukidanja prepreka izmedju rasa, kao I da se bori protiv onoga sto tezi da ojaca rasnu podelu.
2. Drzave clanice ce preduzeti, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj I ostalim oblastima, posebne I konkterne mere za odgovarajuce obezbedjivanje razvoja ili zastite izvesnih rasnih grupa ili pojedinaca koji pripadaju ovim grupama radi garantovanja, pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja prava coveka I osnovnih sloboda. Ove mere ne mogu ni u kom slucaju imati za rezultat odrzavanje nejednakih ili razlicitih prava za razne rasne grupe, kad se postignu ciljevi zbog kojih su ove mere bile preduzete.
član 3.
Drzave clanice osudjuju posebno rasnu segregaciju I aparthejd I obavezuju se da na teritorijama pod njihovom jurisdikcijom sprecavaju, zabranjuju I ukidaju svaku praksu ove prirode.
član 4.
Drzave clanice osudjuju svaku propagandu I sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne boje ili izvesnog etnickog porekla ili koje zele da opravdaju ili podrze svaki oblik rasne mrznje ili diskriminacije; one se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere koje imaju za cilj da ukinu svako potsticanje na takvu diskriminaciju, ili na svako delo diskriminacije, I u tom cilju, vodeci racuna o principima navedenim u Univerzalnoj deklaraciji o pravima coveka I o pravima koja su izricito navedena u clanu 5. ove konvencije one se narocito obavezuju:
a) da utvrde kao krivicno delo svako sirenje ideja zasnovanih na superiornosti ili rasnoj mrznji, svako potsticanje na rasnu diskriminaciju, kao I sva dela nasilja, ili izazivanje na takva nasilja, uperena protiv svih rasa ili pomoci rasistickim aktivnostima, podrazmevajuci tu I njihovo finansiranje;
b) da izjave da su nezakonite I da zabrane organizacije I aktivnosti organizovane propagande I svaku drugu vrst propagandne aktivnosti koji potsticu na rasnu diskriminaciju I koji je pomazu, kao I da izjave da je ucesce u ovim organizacijama ili u njihovim aktivnostima zakonom kaznjivo delo;
c) da ne dozvole javnim vlastima niti javnim nacionalnim ili lokalnim ustanovama da potsticu na rasnu diskriminaciju ili da je pomazu.
član 5.
Prema osnovnim obavezama navedenim u clanu 2.ove konvencije, drzave clanice se obavezuju da zabrane I da ukinu rasnu diskriminaciju u svim njenim oblicima I da garantuju pravo svakome na jednakost pred zakonom bez razlike na rasu, boju ili nacionalno ili etnicko poreklo, narocito u pogledu uzivanja sledecih prava:
a) prava na jednak postupak pred sudovima I svakim drugim sudskim organom
b) prava na bezbednost lica I zastitu drzave od nasilja I zlostavljanja bilo od strane vladinih sluzbenika, bilo od svakog lica, grupe ili ustanove;
c) politickih prava, narocito prava ucesca na izborima, prava glasa I kandidature- prema sistemu opsteg I jednakog prava glasa, prava ucestvovanja u upravljanju javnim poslovima, na svim nivoima, i prava pristupa, pod jednakin uslovima javnim funkcijama;
d)ostalih gradjanskih prava narocito:
i> prava da se slobodno krecu I izaberu svoje boraviste u jednoj drzavi;
ii> prava da napuste svaku zemlju, podrazumevajuci I svoju, I prava povratka u svoju zemlju;
iii> prava na narodnost;
iv> prava na sklapanje braka I izbora supruznika;
v> prava svakog lica na svojinu, kao pojedinaca ili u zajednici
vi> pava na nasledjivanje;
vii> prava na slobodu misljenja savesti I vere;
viii> prava na slobodu misljenja I izrazavanja;
ix> prava na slobodu miroljubivog zbora I udruzivanja;
e) ekonomskih, socijalnih I kulturnih prava, narocito:
i> prava na rad, na slobodan izbor rada, na pravicne I zadovoljavajuce uslove rada, na zastitu u slucaju nezaposlenosti, na jednaku zaradu za jednak rad, na pravicnu ili zadovoljavajucu nagradu;
ii> prava na osnivanje sindikata I uclanjivanje u iste;
iii> prava na stan
iv> prava na zdravlje, lekarsku pomoc, socijalno osiguranje I koriscenje sociajlnih sluzbi;
v> prava na obrazovanje I stucno osposobljavanje; vi> prava ucesca, pod jednakim uslovima, u kulturnim aktivnostima,
f) prava pristupa na sva mesta I sluzbe namenjene javnoj upotrebi kao sto su prevoz, hoteli, restorani, kafane, priredbe i parkovi.
član 6.
Drzave clanice obezbedice svakom licu pod njihovom jurisdikcijom stavrnu zasttitu I pravo na zalbu pred nacionalnim sudovima I ostalim drzavnim nadleznim organima protiv svih dela rasne diskriminacije koja bi, suprotno ovoj konvenciji, povredila njegova individualna prava da od ovih sudova trazi zadovoljenje ili pravednu I odgovarajucu naknadu za svaku stetu koja bi mogla da mu nanese takva diskrimainacija.
član 7.
Drzave clanice obavezuju se da preduzmu hitne I efikasne mere, narocito u oblasti nastave, vaspitanja, kulture I informacija u cilju borbe protiv predrasuda koje vode rasnoj diskriminaciji I pomaganja razumevanja , tolerancije I prijateljstva medju narodima, rasnim ili etnickim grupama, kao I unapredjenja ciljeva I principa Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o pravima coveka, deklaracije Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije I ove konvencije.
DRUGI DIO
član 8.
1.Uspotavljen je Komitet za ukidanje rasne diskriminacije ( u daljem kstu: Komitet) sastavljen od osamnaest strucnjaka poznatih po svojim visokim moralnim kvalitetima I svojoj nepristrasnosti, koja medju svojim drzavljanima biraju drzave clanice a koji zasedaju u licnom svojstvu, s tim sto se vodi racuna o pravednoj geografskoj raspodeli I zastupljenosti raznih oblika civilizacije, kao I glavnih pravnih sistema.
2.Clanovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem prema listi kandidata koje odrede drzave clanice. Svaka drzava moze da odredi kandidata koga izabere medju svojim drzavljanima.
3.Prvi izbor odrzace se sest meseci posle stupanja na snagu ove konvencije. Tri meseca pre svakog izbora, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija dostavlja pismo drzavama clanicama pozivajuci ih da podnesu svoje kandidature u roku od dva meseca.Genaralni sekretar sastavlja spisak svih tako odredjenih kandidata, po abecednom redu, sa naznacenjem drzava clanica koje su ih odredile I dostavlja ga drzavama clanicama.
4. Clanovi Komiteta biraju se na sastanku drzava clanica koji saziva generalsni sekretar u sedistu Organizacije ujedinjenih nacija. Na tom sastanku, na kome kvorum cine dve trecine drzava clanica, za clanove Komiteta biraju se kandidati koji dobijaju najveci broj glasova i apsolutnu vecinu predstavnika drzava clanica koji su prisutni i koji glasaju.
5. a) Clanovi Komiteta biraju se na cetiri godine. Medjutim mandat devet clanova izbranih na prvom glasanju istice posle dve godine; odmah posle prvog izbora predesednik izvlaci kockom imena ovih devet clanova;
b) Radi popune evenutalno upraznjenih mesta , drzava clanica ciji je strucnjak prestao da obavlja svoje funkcije clana Komiteta imenuje drugog strucnjaka medju svojim drzavljanima, pod rezervom odobrenja Komiteta.
6. Drzave clanice snose troskove clanova Komiteta za period u kome ovi obavljaju funkciju u Komitetu.
član 9.
1.Drzave clanice obavezuju se da radi razmatranja od strane Komiteta podnesu generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija izvestaj o zakonskim, sudskim, administrativnim ili drugim merarm koje donesu a koje daju dejstvo odredbama ove Konvencije:
a) u roku od godine dana, racunajuci od stupanja na snagu Konvencije za svaku zaintersovanu drzavu u pogledu onoga sto se na nju odnosi i b) zatim, svake dve godine, a osim toga, svaki put kada Komitet to zatrazi naknadna obavestenja od drzava clanica.
2. Komitet podnosi svake godine Generalnoj skupstini Organizacije ujedinjenih nacija, preko generalnog sekretara, izvestaj o svom radu i moze da daje sugestije i preporuke opsteg karaktera na osnovu razmatranja izvestajat i obavestenja dobijenih od drzava clanica. On upoznaje Generalnu skupstinu s ovim sugestijama I preporukama opsteg karaktera, a u datom slucaju I sa primedbama drzava clanica.
član 10.
1. Komitet donosi svoj poslovnik.
2. Komitet bira svoj sekretarijat za period od dve godine.
3. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obezbedice sekretara Komiteta.
4. Sednice Komiteta odrzavace se po pravilu u sedistu Organizacije ujedinjenih nacija.
član 11.
1. ako jedna od drzava clanica smatra da neka druga drzava koja isto tako clanica ne primenjuje odredbe ove konvencije, ona moze da skrene paznju Komiteta na ovo pitanje. Komitet izvestava o tome zainetresovanu drzavu clanicu. U roku od tri meseca zainteresovana drzava podnosi Komitetu pismeno objasnjenje ili oizjavu kojom objasnjava pitanje I, u datom slucaju, naznacava mere koje bi navedena drzava mogla da preduzme radi resnja ove situacije.
2. Ako se u roku od sest meseci, racunajuci od dana prijema originalnog saopstenja od strane zainetresovane drzave, ne resi pitanje na zadovoljavajuci nacin za obe drzave, putem dvostranih pregovora ili putem svakog drugog postupka kojim raspolazu, jedna I druga drzava ima pravo da ga ponovo podnese Komitetu upucujuci jedno saopstenje Komitetu, adrugo zaintersovanoj drzavi.
3.Komitet moze da bude nadlezan za resavanje pitanja, koje mu je podneto shodno tacki 2. ovog clana, samo ako se prethodno uverio da su bila iskoriscena I iscrpena sva raspoloziva pravna sredstva unutrasnjeg prava prema opste priznatim nacelima medjunarodnog prava. Ovo pravilo ne primenjuje se ako postupci po zalbama prelaze razumne rokove.
4. Za svko pitanje koje mu je podneto na resavanje Komitet moze da zatrazi od drzava clanica da mu pruze sav potrebna naknadana objasnjenja.
5.Kad Komitet razmatra neko pitanje shodno ovom clanu, zainteresovane drazve clanice imaju pravo da odrede predstavnika koji ce bez prava glasa ucestvovati u radu Komiteta za sve vreme rasprave.
član 12.
1.a) Posto Komitet dobije I podrobno razmotri svea objasnjenja koja smatra potrebnim, predsednik imenuje ad hoc Komisiju za izmirenje ( u daljem tekstu: Komisija) sasatavljenu od pet lica uz potpun I jednoglasan pistanak strana u sporu; Komosija savlja svoje dobre usluge na raspolaganje zainteresovanim drzavama, kako bi se postiglo prijaeljko resenje pitanja zasnovano na postovanju ove konvencije.
b) Ako drzava clanice u sporu u roku od tri meseca ne postignu sporazum o potpunom ili delimicnom sastavu Komisije, clanovi Komisije koji nisu dobili pristanak drzava clanica, biraju se tajnim glasanjem medju clanovimka Komiteta, dvotrecinskom vecinom clanova Komiteta.
2.Clanovi Komisije zasedaju u licnom svojstvu.Oni ne moraju biti drzavljani jedne od drzava clanica u sporu niti drzave koja nije clanica ove Konvencije.
3.Komisija bira svog predsednika I donosi svoj poslovnik.
4.Komisija odrazva svoje redovne sastanke u sedistu Organizacije ujedinjenih nacija ili na bilo kom drugom odgovarajucem mestu koje odredjuje Komisija.
5.Sekretarijat predvidjen u tacki 3.clana 10. ove Konvencije pruza isto ako svoje usluge Komisiji svaki put kad neki spor izmedju drzava clanica ima za posledicu obrazovanje komisije.
6. sve troskove clanova Komisije snose, isto tako, drazve clanice u sporu na osnovu predracuna generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
7.U slucaju poterbe, generalni sekretar je ovlascen da isplati troskove clanovima Komisije pre nego sto drazve clanice u sporu nadokande troskove shodno tacki 6. ovog clana.
8.Obavestenja koja Komitet dobije I podrobno razmotri stavljaju se na raspolaganje Komisiji, koja moze da zatrazi od zainteresovanih drazava da joj dostave svako odgovarajuce nankadno obavestenje.
član 13.
1. Posto razmotri pitaje u svim njegovim vidovima, komisija priprema I podnosi predsedniku Komiteta izvestaj koji sadrzi njene zakljucke o svim cinjenicnim pitanjima u vezi sa sporom izmedju strana sa preporukama koje smatra celishodnim za resavanje spora na prijateljski nacin.
2. Predsednik Komiteta dostavlja izvestaj Komisije svakoj drzavi clanici u sporu.ove drzave obavestavaju predsednika Komiteta, u roku od tri meseca, da li prihvataju ili ne preporuke koje su sadrzane u izvestaju Komisije.
3. Po isteku roka predvidjenog u tacki 2.ovog clana, predsednik Komiteta dostavlja izvestaj Komisije I izjave zaintersovanih clanica ostalim drzavama clanicama Konvencije.
član 14.
1.Svaka drzava clanica moze da izjavi u svakom trenutku da priznaje nadleznost Komiteta da prima i razmatra saopstenja lica ili grupa lica pod njenom jurisdikcijom koja se zale da su zrtve povrede od strane te drzave clanice u pogledu bilo kog prava pomenutog u ovoj Konvenciji .Komitet nece prihvatiyi nijedno saopstenje koje se odnosi na drzavu clanicu koja nije dala ovakvu izjavu.
2.Svaka drzava clanica koja da izjau shodno tacki 1. ovog clana moze da obrazuje ili odredi organ , u okviru nacionalnog pravnog poretka, koji je nadlezan da prima I razmatra predstavke lica ili grupa lica pod jurisdikcijom ove drzave, koji se zale da su zrtve povrede bilo kog prava pomenutog u ovoj Konvenciji a koji su iscrpeli ostala raspoloziva lokalna pravna sredstva.
3.Zainteresovana drzava clanica upucuje izjavu, datu shodno tacki 1. ovog clana, kao i ime svakog organa obrazovanog ili odredjenog shodno tacki 2. ovog clana generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija koji jednu njenu kopiju dostavlja ostalim drzavama clanicama. Izjava moze da se povuce svakog trenuktka putem sapostenja koje se upucuje generalnom sekretaru, ali ovo povlacenje ne odnosi se na sapostenja koja su vec podneta Komitetu.
4.Organ ustanovljen ili odredjen shodno tacki 2.ovog clana treba da vodi registar predstavki, a overene kopije registra deponuju se svake godine kod generalnog sekretara na odgovarajuci nacin, s tim sto se sadrzina ovih kopija ne objavljuje u javnosti.
5.Ako ne dobije saglasnost organa koji je ustanovljen ili odredjen shodno tacki 2. ovog clana, podnosilac predstavke ima pravo da se, u roku od sest meseci, u ovom cilju obrati Komitetu.
6. a) Komitet, na poverljiv nacin, sa svakim saopstenjem upoznaje drzavu clanicu koja je navodno povredila bilo koju odredbu Konvencije, ali identitet lica ili grupa zainteresovanih lica ne moze se otkriri bez izricitog odobrenja tog lica ili grupe lica. Komitet ne prima anonimna saopstenja.
b) Posle tri meseca, ova drzava dostavlja pismenim putem Komitetu obavestenja ili izjave koje razjasnjavaju pitanje I naznacava, u datom slucaju, mere koje bi se mogle preduzeti za resenje situacije,
7.a) Komitet razmatra saopstenja vodeci racuna u svim obavestenjima koja su mu podneli zainteresovana drzava clanica i podnosilac predstavke. Komitet ne razmatra saopstenje podnosioca predstavke dok ne proveri da li je ovaj iscrpeo sva pravna sredstva. Medjutim, ovo pravilo ne primenjuje se ako postupci po zalbama prelaze razumne rokove.
b) Komitet upucuje svoje sugestije I eventualne preporuke zainteresovanoj drzavi clanici I podnosiocu predstavke.
8. Komitet unosi u svoj godisnji izvestaj kratku sadrzinu ovih saopstenja, a u datom slucaju, kratku sadrzinu objasnjenja I izjava zainteresovanih drzava clanica I svojih sopstvenih sugestija I preporuka.
9. Komitet je nadlezan da vrsi funkcije predvidjene u ovom clanu samo ako je najmanje deset drzava clanica Konvencije vezano izjavama koje su date shodno tacki 1. ovog clana.
član 15.
1. U ocekivanju ostvarenja ciljeva Deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama I narodima, sadrzanoj u rezoluciji 1514 (XV) Generalne Skupstine Organizacije ujedinjenih nacija od 14.decembra 1960. godine, odredbe ove konvencije ni u cemu ne ogranicavaju pravo na predstavku koje ovim narodima daju drugi medjunarodni instrumenti ili Organizacija ujedinjenih nacija ili specijalizovane ustanove.
2. a) Komitet, ustanovljen shodno tacki 1.clana 8. ove Konvencije, prema kopiji predstavki koje dolaze od organa Organizacije ujedinjenih nacija, a bave se pitanjima u neposrednoj vezi s principima I ciljevima ove Konvencije, izrazava misljenje I daje preporuke u vezi s ppripremljenim predstavkama prilikom razmatranja predstavki stanovnika teritorija pod starateljstvom ili neautonomnih teritorija ili svake druge teritorije na koju se primenjuje rezolucija 1514 (XV) Generalne skupstine u vezi s pitanjima pomenutim u ovoj Konvenciji koja su podneta na resavanje ovim organima.
b) Komitet prima od nadleznih organa Organizacije ujedinjenih nacija kopiju izvestaja o zakonskim, sudskim, administrativnim ili drugim merama u neposrednoj vezi s principima i ciljevima ove Konvencije koje su administrativne sile primenile na teritorije pomenute u stavu a) ove tacke i izrazava misljenja I daje preporuke ovim organima.
3. Komitet u svoje izvestaje Generalnoj Skupstini ukljucuje kratak pregled predstavki I izvestaja koje je primio od organa organizacije ujedinjenih nacija, kao I svoja misljenja I preporuke o pitanju ovih predstavki I izvestaja.
4. Komitet upucuje molbu generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija da mu dostavi sve podatke koji se odnose na ciljeve ove Konvencije kojima raspolaze u pitanju teritorija pomenutih u stavu a) tacke 2. ovog clana.
član 16.
Odredbe ove Konvencije, u vezi s merama koje treba preduzeti radi resenja nekog spora ili neke zalbe, primenjuju se bez stete po ostale postupke za resavanje sporova ili zalbi o pitanju diskriminacije predvidjene u osnovnim instrumentima Organizacije ujedinjenih nacija I njenih specijalizovanih ustanovaili u Konvencijama koje su usvojile ove organizacije I ne sprecavaju drzave clanice da primene druge postupke za resenje nekog spora shodno opstim iliposebnim medjunarodnim sporazumima koji ih vezuju.
TRECI DIO
član 17.
1. Ova Konvencija otvorena je za poypisivanje svakoj drzavi clanici Organizacije ujedinjenih nacija ili clanu bilo koje njene specijalizovane ustanove, svakoj drzavi clanici Statuta Medjunarodnog suda pravde, kao I svakoj drugoj drzavi koju Generalna skupstina Organizacije ujedinjenih nacija pozove da postane clanica Konvencije.
2. Ova Konvencija podleze ratifikaciji, a ratifikacioni instrumenti deponuju se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
član 18.
1. Ovoj Konvenciji moze pristupiti svaka drzava pomenuta u tacki 1. clana 17. Konvencije.
2. Pristupanje se vrsi deponovanjem instrumenata o pristupanju kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
član 19.
1. Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana od dana deponovanja kod generalnog sekretara Orgabizacije ujedinjenih nacija dvadeset sedmog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju.
2. Za svaku drzavu koja ratifikuje ovu Konvenciju ili joj pristupi posle deponovanja dvadeset sedmog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana od deponovanja od strane ove drzave ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju.
član 20.
1. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija primice tekst sa rezervama koje treba da budu ucinjene u ternutku ratifikovanja ili pristupanja I saopstice ga svim drzavama koje su clanice ove Konvencije ili mogu to da postanu. Svaka drzava koja stavio prigovor na rezervu obavestice generalnog sekretara, u roku od devedeste dana racunajuci od dana svog saopstenja, da ne prihvata ovu rezervu.
2.Nikakva rezerva koja bi bila nesaglasna sa predmetom I ciljem ove Konvencije ne moze biti odobrena , kao ni ona rezerva koja bi imala za rezultat da predlaze rad bilo kojeg organa koji je ustanovila Konvencija.Smatra se da rezerva pripada napred navedenim kategorijama ako najmanje dve trecine drzava clanica Konvencije stavi prigovor.
3.Rezerve mogu da se povuku u svakom trenutku putem saopstenja upucenog generalnom sekretaru.Saopstenej stupa na snagu od dana njegovog prijema.
član 21.
Svaka drzava clanica moze da otkaze ovu Konvenciju puten saopstenja upucenog generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Otkaz stupa na snagu po isteku perioda od jedene godine, racunajuci od dana kada je generalni sekretar primio ovo saopstenje.
član 22.
Svaki spor izmedju dve ili vise drzava clanica u vezi sa tumacenjem ili primrnom ove Konvencije, koji se ne resi putem pregovora ili po postupku izricito predvidjenom ovom Konvencijom iznosi se na zahtev bilo koje od strana u sporu, pred Medjunarodni sud pravde da on o njemu resava, osimako se strane u sporu ne dogovore o nekom drugom nacinu resavanja.
član 23.
1.Svaka drzava clanica moze da uputi u svakom trenutku zahtev za reviziju ove Konvencije putem pismenog saopstenja upucenog generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Generalna skupstina Organizacije ujedinjenih nacija resava, u datom slucaju , o merama koje treba preduzeti u vezi sa ovim zahtevom.
član 24.
Generalni sektretar organizacije ujedinjenih nacija obavestva sve drzave navedene u tacki 1. clana 17. ove Konvencije o:
a) potpisima stvaljenim na ovu Konvenciju I o ratifikacionaim instrumentima I instrumentima o pristupanju deponovanim shodno clanovima 17. I 18;
b) datumu stupanja na snagu ove Konvencije shodno clanu 19;
c) saopstenjima I izjavama primljenim shodno clanovima 14, 20 I 23;
d) otkazima saopstenim shodno clanu 21.
član 25.
1. Ova Konvencija ciji su engleski, kineski, spanski, francuski, francuski I Ruski tekst podjednako verodostojni, deponuje se u arhivi Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija po jednu overenu kopiju ove Konvencije dostavlja svim mdrzavama koje pripadaju bilo kojoj od kategorija pomenutih u tacki 1. clana 17. Konvencije.
Prevod : Beogradski centar za ljudska prava
